Početak treće sednice Skupštine grada Beograda je bio zakazan za 10h. Dnevni red je imao 16 tačaka o kojima se odlučivalo u redovnom postupku, a za neke od njih je materijal stigao veče pre, a za neke prilično važne, kao što je predlog imenovanja v.d. direktora javnih preduzeća je stigao na samoj sednici. Sve je ukazivalo na to da odbornice i odbornike čeka duga i zanimljiva sednica na kojoj će se voditi rasprava o važnim stvarima za građanke i građane Beograda.

Međutim, možda i o najvažnijim tačkama dnevnog reda, onim o kojima se odlučuje o direktorima (odnosno o v.d. direktorima) preduzeća čiji je osnivač Grad Beograd, članovima / članicama upravnih, nadzornih i školskih odbora, itd. odbornice i odbornici Skupštine grada Beograda bili su prinuđeni da odlučuju po skraćenom postupku.

Šta je zapravo taj skraćeni postupak? Formalno pravno to je postupak u kome se odlučuje o pojedinačnim aktima (član 121. Poslovnika Skupštine grada Beograda), ali mnogo važnije: to je postupak u kome se odlučuje bez prethodne rasprave (član 120. Poslovnika). Članom 122 Poslovnika je propisano da puna sadržina akta o kojem se odlučuje u skraćenom postupku i obrazloženje predloga moraju biti dostavljeni uz poziv za sednicu. Kako je obrazloženje predloga izostalo, ostalo je nejasno koji su to eventualni razlozi koji bi predstavljali uslov odlučivanja o pojedinačnim aktima u skraćenom postupku, pa se iz toga može izvući zaključak da se bilo koja odluka o pojedinačnim aktima (kao što su npr. imenovanja direktora javnih preduzeća) može voljom (ili možda bolje – samovoljom) predsedavajućeg i vladajuće većine staviti u skraćeni postupak.

Naprednjačka vlast u Beogradu na čelu sa Aleksandrom Šapićem nastavlja sa netransparentnim rukovođenjem gradom i odnosom prema javnim resursima, što se videlo i po ovom pitanju. Odbornice i odbornici su bili onemogućeni da imaju uvid u biografije kandidata i kandidatkinja za pozicije u javnim preduzećima, što dovoljno govori o odnosu gradske vlasti prema gradskoj Skupštini kao instituciji, javnim preduzećima, pa čak i prema samim kandidatima koji se nominuju. Ovakva neodgovornost i politički javašluk samo dodatno potvrđuju nastavak degradacije gradskih institucija i javnih odbora i od Šapićeve administracije ukazujući da su kadrovske promene koje se odvijaju, zapravo samo kozmetičke prirode kao posledica interesnog sukoba unutar SNS-a.

Kada je u pitanju sam proces odlučivanja na sednici, sve tačke po kojima se odlučuje u skraćenom postupku su usvojene sa 57 glasova vladajuće većine za na početku sednice, pa se potom prešlo na raspravu po ostalim tačkama dnevnog reda iz redovnog postupka. Rasprava je trajala do 22h a na dnevnom redu su bile mnoge teme od značaja za građane i građanke o kojima se odlučivalo rutinski, naprečac kao da je odluka već doneta na nekom drugom mestu. Odbornici i odbornice koalicije „Moramo“ su dali kritički osvrt na gotovo sve teme o kojima se raspravljalo kao što su teme iz domena socijalne politike, gde se diskutovalo o odluci o stambenoj podršci ratnim i vojnim invalidama i porodicama palih boraca ukazivanjem na druga važna pitanja stambene politike: potrebama drugih socijalno ugroženih grupa i politika privatizacije stambenog fonda gde se još jednom stavlja u fokus privatni, a ne javni interes. U pogledu socijalne politike na dnevnom redu bila je i odluka o daljem odlaganju utvrđivanja korisnika subvencionisane cene komunalnih usluga, iako se ova primena odluke odlaže još od 2013. godine dok 60.000 naših sugrađana u najranjivijem položaju čeka na subvencije. Podržali smo Inicijativu ULUS-a i Sekretarijata za kulturu da se samostalnim umetnicima da pravo na povlašćenu cenu karte. Dobar deo tačaka dnevnog reda ticao se tema iz domena saobraćaja – parkirališta, aneksa ugovora koji se tiču javno-privatnih partnerstava u obavljanju komunalne delatnosti i izgradnje i upravljanja stanicom za prirodni gas kao goriva za vozila JKP GSP a odlučivali smo i o Izveštaju o bezbednosti u saobraćaju. Odbornice i odbornici koalicije Moramo su dosledno svom programu insistirali na tome da su javno-privatna partnerstva štetna za grad Beograd – da se u njima ceo rizik poslovanja prenosi na građanke i građane, a da eventualni profit ide privatnom investitoru. Uspeli smo da kroz ove tačke dnevnog reda izložimo i svoju viziju bezbednijeg i efikasnijeg saobraćaja u glavnom gradu sa akcentom na ulaganje u javni prevoz i na alternativne načine prevoza.

Pored ovih tačaka, usvajala se i odluka o povećanju broja kulturnih manifestacija od značaja za Grad Beograd koju smo kritikovali zbog nejasnih kriterijuma za odabir ovih manifestacija i nameru da se inkorporiraju neka upitna javno-privatna partnerstva u gradski budžet kao princip nepostojeće, a neophodne, kulturne politike velikog grada kao što je Beograd. Skupština je većinom glasova usvojila i nekoliko izveštaja čija je osnovna manjkavost bila nedovoljna analiza podataka (a rekli bismo i potpuno nepostojanje iste) koji su u njima navedeni što onemogućava izvođenje zaključaka i obesmišljava te izveštaje, jer ih pretvara u puku gomilu podataka koji sami za sebe ne znače mnogo.

Materijale sa treće sednice Skupštine grada Beograda možete videti OVDE.