Četvrta sednica Skupštine grada Beograda održana je 28.9.2022. godine.

Četvrtu sednicu Skupštine grada Beograda obeležila je diskusija o rebalansu budžeta i poslovanju javnih komunalnih preduzeća čijom analizom smo pokazali ogromne probleme u funkcionisanju Beograda. Ovo se posebno odnosi na najbitnije infrastrukturne projekte koji se tiču vodovoda, kanalizacije i saobraćaja, a koji nisu ni započeti. Takođe, odustalo se od projekata unapređenja energetske efikasnosti, a od ukupnog budžeta za kapitalne projekte potrošeno je oko 15 procenata. Ovo su neki od ključnih problema na koje smo ukazali, uz smanjenje davanja za socijalne stanove, probleme sa velikim subvencijama vrtićima koje nisu ograničile rast cena usluga, kao i na probleme pojedinačnih javnih preduzeća.

Rebalans budžeta pokazalo je nesposobnost, ali i nezainteresovanost ove vlasti da obezbedi rešavanje osnovnih životnih problema građana, poput onih komunalnih ili stambenih. A nastavljeno je i katastrofalno poslovanje javnih komunalnih preduzeća koje SNS posmatra kao rupe bez dna i koje služe za dodatno zapošljavanje velikog broja direktora i menadžera bez značajnog unapređenja usluge. Da stvari budu lošije, predviđeno je i otvaranje novih javnih preduzeća.

Analiza preko 3 hiljade stranica sitno štampanog  materijala koju je izvršila naša odbornička grupa pokazala je da:

Više od polovine najbitnijih infrastrukturnih projekata koji se tiču vodovoda, kanalizacije i saobraćaja nisu ni započeti. Tačnije, od celokupne kanalizacione infrastrukture koja je planirana za izgradnju, čak 62% projekata nije ni započeto, a kod onih koji jesu potrošeno je tek nešto više od 10% novčanih sredstava planiranih za ove radove.

Odustalo se od projekata unapređenja energetske efikasnosti u iznosu od 1,9 milijardi dinara što je smanjilo prihode u budžetu ali i onemogućilo građane da spremnije dočekaju nastupajuću energetsku krizu i ostvare uštede na potrošnju energije.

Od ukupnog budžeta za kapitalne projekte, koji je iznosio 60 miliona dinara, do jula ove godine potrošeno je samo 7 miliona. Ovo nam govori da gradska vlast nema ni stručnih ni organizacionih kapaciteta, jer svoj budžet pravi tako da pogoduje izbornoj kampanji SNS-a i SPS-a, a ne građanima.

Pojedinačno, najveći rashodi su subvencije privatnim vrtićima koje će ove godine ići na skoro 5 milijardi dinara. Problem sa subvencionisanjem privatnih vrtića je to što cena u privatnim vrtićima nije ograničena. Ove školske godine mnogi roditelji će morati da plaćaju mesečno i duplo više (skoro 100 evra) nego roditelji čija deca borave u državnim  vrtićima. Dodtno problem sa subvencionisanjem privatnih vrtića je što roditelji moraju da plaćaju i dane kada deca ne idu u vrtić,  Iako sistem subvencionisanja funkcioniše tako da se roditeljima refundira boravak dece u privatnim vrtićima samo za dane kada su deca išla u vrtić. Međutim, većina privatnih vrtića su naplaćivali roditeljima iznos za sve dane. Na primer, ako je dete bilo bolesno i nije išlo u vrtić 10 radnih dana, roditeljima će biti refundirano od strane grada oko 11 000 RSD, dok će roditelji i dalje morati da plate ceo iznos, recimo 28 000 RSD. Iako grad Beograd subvencioniše oko 80% cene, privatni vrtići ni na koji način nisu ograničeni koliko će naplatiti boravak dece. Tako da ta cena od vrtića do vrtića varira i privatni vrtići nemaju nikakvo ograničenje kada reše da tu cenu povećaju. Pored toga da se novac umesto u subvenciju privatnih vrtića uložio u izgradnju državnih, imali bismo 20 novih vrtića.

U predloženom rebalansu smanjen je novac za izgradnju socijalnih stanova koji bi mnogim porodicama omogućili krov nad glavom u situaciji gde cene stanova konstantno rastu. Ipak od 400 miliona koliko je u toku prethnodne godine bilo planirano za tu budžetsku liniju, vlast je procenila da im je potrebno 11 puta manje ili 32 miliona. Takođe, ako pogledamo  prethodne budžete, videćemo da je do sada potrošeno samo 5 miliona. I ako je jasna potreba građana za priuštivim stanovanjem, ova budžetska stavka se gleda kao mogućnost za presipanje u druge delove budžeta, a ne kao neophodnost.

Odbornička grupa Moramo – Za dobar grad je podnela amandmane na ove sporne odluke. Amandmanima smo želeli da pokažemo da je moguće planirati trošenje novca na osnovu problema i potreba građana.

Poslovanje javnih komunalnih preduzeća dodatno ilustruje nedostatak kapaciteta i plana u vođenju grada, ali i apsolutno nedomaćinski odnos prema budžetu i stavljanje potreba i prioriteta vladajućih političkih stranaka ispred potreba građana. Tako na primer primećujemo niz nelogičnosti kod poslovanja JKP Beogradske elektrane. Ovo preduzeće je uzelo pozamašne kredite kako bi moglo da funkcioniše iako je ostvarilo dobit od 85% u 2020 godini. Ipak gradsko veće je odlučilo da tu dobit prebaci u budžet grada, a da funkcionisanje preduzeća obezbedi višemilionskim kreditima čije će kamate plaćati svi Beograđani, bez obzira da li koriste centralno grejanje ili ne. Umesto da odmah nabavi LED svetiljke, JKP “Javno osvetljenje”je odlučilo da potroši 900 miliona dinara na kupovinu novih sijalica koje će svakako morati da se zamene. Neefikasnot pokazuje i JKP “Infostan” koji zbog neažuriranog sistema ima problema sa sve većim troškovima naplate i sudskim procesima koje građani pokreću usled ovih grešaka. Analiza ostalih preduzeća pokazuje da je matrica ista: većina preduzeća ima više direktora nego radnika koji bez adekvatnog plana poslovanja stvaraju veće troškove građanima.

Na kraju novi kozmetički trik za prikrivanje apsolutnog neznanja u gradskoj upravi jeste formiranje novih preduzeća i sekretarijata. Tako je bez ikakve procene i objašnjenja gradsko veće zaključilo da JKP “Zelenilo” neadekvatno upravlja beogradskim parkovima i zbog toga formira novo preduzeće za tu namenu – “Beogradski park” bez ikakvog jasnog plana i cilja sem da se dodatno omogući zapošljavanje partijskih kadrova.

Jasan nedostatak strategije i vizije razvoja grada predstavlja činjenica da odbornici i odbornice koji su pre godinu dana glasali za produženje ugovora sa privatnom firmom Kentkart za naplatu karata u javnom prevozu sada  glasaju da se naplata vrati gradu. Iako smo godinama govorili da naplata karata ne sme da se privatizuje, neodgovornost desetogodišnje vlasti se nastavila, a mi nismo dobili informacije kolike će penale naši građani plaćati zbog raskida ugovora, kakvi su uslovi za dalje korišćenje softvera i aparata za očitavanje kartica niti kako će ova odluka grada biti sprovedena.

Na sednici je usvojena i dopuna Plana o postavljanju plutajućih objekata i splavova, što predstavlja još jednu oblastkoju ova vlast u prethodnom periodu nije implementirala, već je puštala da se stotine splavova napravi na našim obalama. Kako bi prikazala da se nešto u ovoj oblasti menja pribegli su taktici da se eto donošenjem novih pravila konačno uvodi red na reke.

Jedna od mera za koju je većina odbornika glasala je i uvođenje vaučera za kupovinu sportske opreme za decu i za aposlene u državnim ali i privatnim obrazovnim institucijama na teritoriji grada. Ovakva ne selektivna mera ne pravi razliku između onih kojima je zaista potrebna pomoć i onih koji imaju i više nego što je potrebno. Predlog Ne davimo Beograd bio je da se umesto novca za kupovinu sportske opreme novac opredeli za pomoć đacima koji ne mogu da priušte da odu na ekskurzije i nastavu u prirodi.

Naša odbornička grupa je zajedno sa ekspertima iz različitih oblasti analizirala više od 3 hiljade strana materijala u vezi sa svih 30 tačaka dnevnog reda koji su se našli na prošloj sednici gradske Skupštine.

Snimke govora naših odbornica i odbornika možete pogledati na LINKU.

Materijale za 4. sednicu Skupštine grada Beograda možete videti OVDE.